Светислав Божић (22.05.1954. композитор, музички теоретичар и педагог) је редовни професор (у пензији) Факултета музичке уметности, Универзитета у Београду и академик (редовни члан САНУ).
У опусу Светислава Божић је око 300 композиција различитих жанрова од солистичких, камерних, хорских, оркестарских до вокално-инструменталних.
Аутор је 14 књига из области музичке теорије.
Поред педагошке делатности на матичном Факултету музичке уметности у Београду, Светислав Божић је држао предавања и у иностранству:
• Мастер клас на Државном конзерваторијуму Чајковски у Москви ( Русија) за студенте композиције у простору Рахмањиновског корпуса,
• Мастер клас за студенте уметности Института за Уметност Државног конзерваторијума у Владимиру (Русија),
• Предавање на Бањалучком бијеналу – на међународном такмичењу пијаниста 2014.
са аудио-визуелном презентацијом музике за клавир која је изведена у Француској, Швајцарској, Русији и Србији,
Божић је несумњиво један од најзначајнијих композитора савремене српске уметничке музике. Његов тонски архипелаг уважава традицију, али је у много чему надилази. Помера поља консонантног и конвенционалног третмана хоризонтале и нужно вертикале, подразумевајући сву креативну релативност појмова консонантно и дисонантно. Тај принцип благог померања гравитације од консонантног ка контролисано дисонантном пољу звучања, нарочито је уочљив у његовој духовној хорској музици.
У том смислу треба указати на 10 хорских дела изведених на Летњој духовној академији у манастиру Студеници од 1992. до 2005: Литургија Св Јована Златоустог (прва), Опело, Свеноћно бденије, Сербиа (стихови М. Црњански), Плава гробница (стихови М. Бојић), Врата спаса (стихови Р. П. Ного), Светосимеоновска духовна плетеница (стихови Ђ. Николић) са хором Абрашевић и диригентом М. Панчићем, затим још једна Литургија Св. Јована Златоустог (друга), Празнично вечерње, које је извео Српски камерни хор и диригент Ђ.Павловић и Духовна лира за мушки хор (стихови Владика Николај Велимировић) коју је извео Српски мушки хор.
Такође треба напоменути да овом Студеничком комонвелту припадају и следећа хорска дела: Хиландарски палимпсест (Р. П. Ного) којим је обележена шездесетогодишњица Хора РТБ-а и осам векова манастира Хиландара са диригентом Младеном Јагуштом, као и низ композиција у циклусу Јутрења из Херцеговачке Грачанице на стихове наших знаменитих песника добитника награде Јован Дучић: Милосава Тешића, Миодрага Павловића, Љубомира Симовића, Стевана Раичковића, Матије Бећковића, Слободана Ракитића, Мирослава Максимовића, Р. П. Нога. У опусу С. Божића су композиције на стихове Гаврила Стефановића Венцловића, Милорада Павића, Момчила Настасијевића, Јована Дучића, Васка Попе, Дејана Медаковића и других.
Светислав Божић имао је 13 ауторских концерата у Београду и преко 20 по Србији. У иностранству 7 ауторских концерата претежно инструменталне, симфонијске и вокално-инструменталне музике.
У опусу композитора Светислава Божића, посебно место припада његовој опери Меланхолични снови грофа Саве Владиславића која је премијерно изведена 28.02. 2015. године у Народном позоришту у Београду, под диригентском палицом Ђ. Павловића и режији А. Николића, уз учешће комплетног ансамбла Опере и балета Народног позоришта (солиста, мешовитог хора, балета, симфонијског оркестра). Божић је сачинио и либрето за ово дело, одабравши сакралне и световно-уметничке текстове, који су најкреативније произносили његову стваралачку путању и намеру (Св. Јована Златоустог, Ј. Дучића, М. Настасијевића, М. Црњанског, Д. Медаковића).
Надахнуто су пласирани слојеви архаичног и наговештајно-новог, спретно балансирани у распону између свеже консонанце и артикулисане дисонанце, како на плану хармонских средстава, тако и мелодике, оркестрације, распореда и пласмана енергетских валера, релевантних за линеарни, али и вертикални лук овако позиционираног музичко-сценског дела. Овако сложеним делом Божић још једном показује да није превише оптерећен ни старим ни новим, већ пре свега балансом оних стања која смислено ослушкују целину доживљаја који је предмет омузиковљења.
Музику С. Божића изводили су и изводе бројни врхунски домаћи и инострани оркестри, хорови и солисти: Симфонијски оркестар Капелле Санкт Петербурга, диригент Владислав Александрович Чернушенко, Оксфордска Филомузика, лондонски диригент Мариос Пападопулос (патрон Владимир Ашкенази), Велики симфонијски оркестар Чајковски, Москва, диригент Владимир Федосејев, Државна филхармонија Запорожја, Украјина диригент Вјечеслав Васиљевич Ређа. Такође познати хорови: Државна академска Капелла – Глинка, Санкт Петербург, Мушки хор из Санкт Петербурга, Московски камерни хор, Русија, Мадригал из Румуније, као и са простора бивше Југославије: Србадија из Бјељине, Јединство из Бања луке, Република Српска, Станко Драгојевић, Подгорица, Црна Гора и други.
Домаћи ансамбли (хорови и оркестри): Београдска филхармонија, Симфонијски оркестар РТБ-а, Оркестар војске Србије, Филхармонија младих Борислав Пашћан, Српски камерни оркестар, БГО Душан Сковран, Гудачи Св. Ђорђа и Краљевски гудачи Св. Ђорђа, гудачки оркестар за музичке таленте из Ћуприје, гудачки оркестар музичке школе Манојловић, Београд, Нишки симфонијски оркестар, гудачки квартет Мокрањац, хор и оркестар музичке школе Мокрањац, неколики камерни ансамбли састављени од универзитетских професора уметничких академија из Србије.
Хорови: Абрашевић и Лола (диригент Милован Панчић), РТС (диригент Бојан Суђић), Обилић, Колегијум музикум (диригент Даринка Матић-Маровић), Лицеум, Барили, 66 девојака и други.
Музика Светислава Божића извођена је у 17 земаља: Јапану, Енглеској, Украјини, Словачкој, на Кипру, у Грчкој, Бугарској, Мађарској, Италији, Швајцарској, Француској, Шпанији, Белгији, Немачкој, Португалији, САД, Русији, у престижним концертним дворанама: Концертна дворана Чајковски у Москви, Концертна дворана КАПЕЛЛА, Санкт Петербург, Русија, Regent Hall, Лондон, Велика дворана Националне музичке академије Чајковски, Кијев, Концертна дворана ГЛИНКА, Запорожје, Украјина, Концертна дворана ”L Heure Bleue“, Швајцарска, сала Cortot у Паризу.
Добитник је бројних награда и признања, између осталих Награде Вукове Задужбине, Октобарске награде града Београда, Повеље Стефан Првовенчани, Рачанске повеље, Вукове награде, Златног Беочуга, Беловодске розете,..... Такође и награда Удружења композитора Србије - УКС (2 награде), Југословенских хорских свечаности - ЈХС (5 награда), Награде Мокрањчевих дана у Неготину, Фестивала духовне музике „Хорови међу фрескама“ у Београду, као и признања, захвалница и споменица хорова са којима је сарађивао, који су изводили Божићеву музику и којима је помагао у њиховом културном и духовном развоју: Првог Београдског певачког друштва, Певачке дружине „Бранко“, Ниш, хора „Јединство“, Бања Лука, „Српског пјевачког друштва Требиње“...
Бројна су издања његових композиција на дисковима, (до сада 14 ауторских ЦД-а, 10-так са више аутора и ДВД издања ауторских концерата у земљи и иностранству). Најновије издање његове музике за клавир објављено је у чувеној париској издавачкој кући НАКСОС (NAXOS), изашло из штампе 2012. године (музика инспирисана нашим манастирима Каленић, Грачаница, Богородица Љевишка, Сопоћани, Хиландар, Жича, Студеница, Горњак......).
Музика Светислава Божића је коришћена и као :
• Музика за играно-документарни филм „Пут ружама посут“, редитеља Марка Новаковић. (премијеја 2013 у Великој сали Сава центра)
• музика за монодраму „Надежда Петровић“, редитеља Слободана Ђуровић
• Музика за играно-документарни филм „Ратне цртице“ , редитеља Зорана Грујић
• Музика за изложбу Легата Милоша Црњанског Народне библиотеке Србије „Лутам, још, витак, са сребрним луком..“у Културном центру Србије у Паризу,(.2014).
У протекле три деценије оставио је запажен траг као:
• селектор Међународног фестивала хорова у Новом Саду, Мокрањчевих дана у Неготину,
• Уметнички директор БЕМУС-а,
• Председник жирија: Вукове награде, Рачанске повеље, Међународног фестивала хорова у Бијељини и Међународног фестивала хорова у Приједору - Република Српска,
• Члан жирија: Априлске награде града Београда, Међународног фестивала младих талената, пијаниста и гудача у Запорожју – Украјина, Награде Вукове задужбине, Октобарске награде града Београда, Међународних хорских свечаности у Нишу
• Члан уметничког одбора Дана српског духовног преображења у Деспотовцу, Вуковог сабора и других.
О Светиславу Божићу у енциклопедијама, лексиконима, уџбеницима:
• Српска енциклопедија ( том I, књ. 2), Матица српска, Српска академија наука и уметности, Завод за уџбенике: Нови Сад – Београд, 2011, 299─300.
• Енциклопедија српског народа, Београд: Завод за уџбенике, 2008, 115.
• Школско свезнање, Београд: Завод за уџбенике, 2007, 115.
• Српска породична енциклопедија (књ. 4), Народна књига, Политика НМ: Београд, 2006, 79─80.
• Водич кроз историју музике, Оливера Ђурић, Војна штампарија: Београд, 2005, 166─168.
• Ко је ко у Србији`95, биографски лексикон: интелектуална, уметничка, политичка, финансијска, војна, спортска елита Србије, „ Bibliofon“: Београд, 1995, 64.
„Светислав Божић је врстан социокултурни аналитичар и национални мислилац, надахнут и прецизан истовремено... Божићева окренутост према Византији је природно стање човека према своме окружењу ─ људима, природи, догађајима. Као стање духа, условљено наслеђем и тлом“.
За члана Српске академије наука и уметности изабран је 5.новембра 2015.године.
Биографија и библиографија - Српска академија наука и уметности